Suština upravljanja novcem (finansijskog menadžmenta) je da se sa što manje ulaganja napravi što veći profit.

Shodno tome najbolji pokazatelj koji u jednoj cifri meri koliko dobro se upravlja poslovnim finansijama je prinos na uložena sredstva.
Ako je taj prinos iznad nekog minimalanog prinosa za koji menadžment smatra da je fer kompenzacija za sve rizike sa kojima se kompanija nosi, napravljen je dobar posao. Ako je pak suprotno, onda kompanija radi nešto pogrešno zbog čega gubi novac.

Niži prinos može da bude posledica samo 3 stvari:

1) kompanija nema dovoljno novca pa zbog nedostatka istog pravi brojne neželjene kompromise u poslu zbog kojih nepotrbno gubi novac

2) kompanija je investirala previše novca u pogrešne stvari (ulaže novac u pogrešne projekte, plaća neradnike, finansira neke nepotrebne operacije, finansra nisko profitabilne i neperspektivne kupce...) 

3) kompanija je obezbedila skupe izvore finansiranja koji u nekim slučajevima nisu ni uskladjeni sa potrebama posla, što kasnije sputava kompaniju da ostvari veći profit.

Posao finansijskog menadžera je da izanalizira kompaniju, shvati gde su problemi i pronađe način kako bi se mogli rešiti. Na kraju njegov posao je da obezbedi novac koji je potreban da se ti problemi reše.

To podrazumeva da se dobro urade sledeća 3 zadatka:

1. zadatak – Postaviti sistem za finansijsko planiranje (budžetiranje).

Prvi zadatak finansijskog menadzera je da napravi dobar strateški finansijski plan odnosno budžet. On treba da bude finansijska refleksija svih poslovnih planova. Njegova svrha je da definiše koliko je ukupno novca biznisu potrebno u narednih 12 meseci, u kojoj strukturi, kakvi će biti efekti tih ulaganja i ko je u kompaniji i za šta odgovoran.
Bez budžeta kontrola nad finansijama se prepušta operativi (kratkoročno finansijsko planiranje), što često vodi u stihiju i spontano finansiranje, a to bez greške vodi ka polovičnim rezultatima i rasipanju novca na sve strane – tj. sve na kraju rezultira u nepotrebnim gubicima i nižem prinosu na uložena sredstva. 

2. zadatak – Postaviti sistem finansijskog kontrolinga. 

Uloga finansijskog kontrolinga je da jasno izmeri performanse kompanije, kako na nivou cele kompanije tako i na svakom pojedinačnom nivou. U tom kontekstu kontroling služi da se utvrdi u kom organizacionom delu firme se pravi novac a gde ne, na kojim proizvodima, na kojim aktivnostima, sa kojim kupcima i slično. Suština je da se ovi podaci uporede sa budžetom i na vreme prepozna gde se pojavljuju odstupanja od budžeta, shvate razlozi tih odstupanja, prepoznaju problemi dok su još mali i daju predlozi kako da se problemi i odstupanja reše. Ako nema finansijskog kontrolinga, nema ni dovoljno pravih informacija, a samim tim ni dobrih odluka. 

3. zadatak – Obezbediti potrebne izvore finansiranja koji su usklađeni sa poslovnom strategijom kompanije i budžetom pod najboljim mogućim uslovima. 

S obzirom da je naše finansijsko tržište uglavnom vezano za banke, uloga finansijskog menadžera je da uspostavi dobre odnose sa celim bankarskim sektorom, bude u toku sa zbivanjima i najboljim ponudama, objasni bankama kakva finansijska podrška mu je potrebna, odgovori na pitanja banaka i na kraju realizuje kreditni aranžman po najboljim mogućim uslovima na finansijskom tržištu u tom trenutku.

Uloga i posao finansijskog konsultanta je da kompaniji i njenom finansijskom menadžeru pomogne da ove tri aktivnosti urade bolje i na taj način pomogne da se ostvari veći prinos na uložena sredstva.

I najmanja kompanija i najveća kompanija moraju da bude sposobne da savršeno obave tri stvari:

• proizvod koji želite da prodate mora da bude fantastičan,
• morate da imate fantastičan martketing,
• i morate da imate strašan finansijski menadžment.

I pogodite šta?

Nikad nećete sresti jednog jedinog čoveka na svetu, koji može da proizvodi, da prodaje i da se bavi novcem. Ne postoji. Takva osoba još nije rođena.

Obavili smo istraživanje i proučili smo 100 svetski poznatih kompanija – Karnegi, Vestinghaus, Edison, Ford i nove kompanije Google, Yahoo… Postoji samo jedna stvar koja je za sve uspešne svetske kompanije zajednička. Samo jedna. Nijednu nije pokrenula samo jedna osoba.

 Ernesto Sirolli