Svrha upravljanja poslovnim finansijama, pa samim tim i izvorima finansiranja, je da se generiše što je veći profit na uložena sredstva.
Da bi se generisao taj profit, potrebno je prvo napraviti prihode. Da bi se napravili prihodi potrebna je određena imovina. A da bi se obezbedila ta imovina potrebni su kvalitetni strateški izvori finansiranja.
Ako izvori finansiranja nisu sasvim usaglašeni sa potrebama posla (potrebnom imovinom), rezultat je da kompanija ostaje bez novca, a posledica toga su manji prihodi i/ili manji profit.
Nažalost veliki broj malih, srednjih ali i velikih preduzeća nema strateške izvore finansiranja, već se finansira spontano (bez jasnog finansijskog plana i jasne finansijske strategije).
Spontano finansiranje je zapravo sve suprotno od strateškog finansiranja. To je tip finansiranja koji se dešava „sam od sebe“. Problem sa ovakvim načinom finansiranja je što je to po pravilu najskuplji način finansiranja svakog biznisa.
Kako da prepoznate spontano finansiranje?
Postoji par interesantnih pokazatelja. Npr:
1 – Kompanija nema jasnu finansijsku strategiju. Niko u kompaniji ne pravi ozbiljan strateški budžet. Ne zna se dovoljno unapred (minimum 6 meseci unapred) koliko je novca kompaniji potrebno i u kojoj strukturi finansiranja.
2 – Kompanija često ostaje bez novca, često se zadužuje i ima veliki broj manjih kredita, po pravilu u više banka. Uglavnom su to kratkoročni krediti na rate (12-24 meseci), čija dinamika otplate retko kada odgovara potrebama biznisa, što opet forsira kompaniju na sve češće zaduživanje (začarani krug).
3 – Kompanija generiše keš profit (profit uvećan za amortizaciju) koji je manji od ukupne rate koja se plaća po osnovu otplate dugoročnih kredita/lizniga. Zdrav rast biznisa se uvek zasniva na reinvestiranju profita u novu imovinu, kako bi se njenom upotrebom generisali dodatni prihodi i profiti. Međutim, ako je rata po osnovu otplate kredita veća od iznosa profita, ne samo da nema rasta biznisa, već se zarad otplate kredita mora rasprodavati neka imovina kako bi se uredno izmirivale obaveze prema banci / lizing kući. Kada se ostane bez imovine (potrebnog obrtnog kapitala) ponovo se šalje zahtev banci za novu rundu finansiranja i tako u krug. Posledica je što ovakav način finansiranja menadžmentu dosta otežava upravljanje kompanijom.
4 – Kompanija plaća kamatne stope koja je znatno veće od nekog tržišnog proseka za kompanije slične veličine
5 – Kompanija se u finansiranju svog biznisa u velikoj meri oslanja na dobavljače koji su spremni da smanje cene u slučaju avansnog plaćanja. Veoma često ovo ostane neotkriveno. Međutim jednom kada se uradi detaljna kalkulacija, lako se shvati da su ovakvi izvori finansiranja zapravo najskuplji izvori finansiranja kompanije. Naime, veom često se ispostavi da godišnje uštede (u slučaju avansnog plaćanja) čine i po 10-15% od prosečnog stanja obaveza prema ovakvim dobavljačima (daleko veće stope u odnosu na kamatne stope čak i najskupljih banaka).
Rešenje svakako postoji. Svodi se na to da se upravljanju izvorima finansiranja pristupi na strateški način.
Ako Vam je ovo što ste pročitali interesantno i korisno i razmišljate o tome da preuredite svoje izvore finansiranje i potrebna Vam je naša pomoć, budite slobodni da se prijavite i zakažete konsultaciju.
Svrha upravljanja poslovnim finansijama, pa samim tim i izvorima finansiranja, je da se generiše što je veći profit na uložena sredstva.
Da bi se generisao taj profit, potrebno je prvo napraviti prihode. Da bi se napravili prihodi potrebna je određena imovina. A da bi se obezbedila ta imovina potrebni su kvalitetni strateški izvori finansiranja.
Ako izvori finansiranja nisu sasvim usaglašeni sa potrebama posla (potrebnom imovinom), rezultat je da kompanija ostaje bez novca, a posledica toga su manji prihodi i/ili manji profit.
Nažalost veliki broj malih, srednjih ali i velikih preduzeća nema strateške izvore finansiranja, već se finansira spontano (bez jasnog finansijskog plana i jasne finansijske strategije).
Spontano finansiranje je zapravo sve suprotno od strateškog finansiranja. To je tip finansiranja koji se dešava „sam od sebe“. Problem sa ovakvim načinom finansiranja je što je to po pravilu najskuplji način finansiranja svakog biznisa.
Kako da prepoznate spontano finansiranje?
Postoji par interesantnih pokazatelja. Npr:
1 – Kompanija nema jasnu finansijsku strategiju. Niko u kompaniji ne pravi ozbiljan strateški budžet. Ne zna se dovoljno unapred (minimum 6 meseci unapred) koliko je novca kompaniji potrebno i u kojoj strukturi finansiranja.
2 – Kompanija često ostaje bez novca, često se zadužuje i ima veliki broj manjih kredita, po pravilu u više banka. Uglavnom su to kratkoročni krediti na rate (12-24 meseci), čija dinamika otplate retko kada odgovara potrebama biznisa, što opet forsira kompaniju na sve češće zaduživanje (začarani krug).
3 – Kompanija generiše keš profit (profit uvećan za amortizaciju) koji je manji od ukupne rate koja se plaća po osnovu otplate dugoročnih kredita/lizniga. Zdrav rast biznisa se uvek zasniva na reinvestiranju profita u novu imovinu, kako bi se njenom upotrebom generisali dodatni prihodi i profiti. Međutim, ako je rata po osnovu otplate kredita veća od iznosa profita, ne samo da nema rasta biznisa, već se zarad otplate kredita mora rasprodavati neka imovina kako bi se uredno izmirivale obaveze prema banci / lizing kući. Kada se ostane bez imovine (potrebnog obrtnog kapitala) ponovo se šalje zahtev banci za novu rundu finansiranja i tako u krug. Posledica je što ovakav način finansiranja menadžmentu dosta otežava upravljanje kompanijom.
4 – Kompanija plaća kamatne stope koja je znatno veće od nekog tržišnog proseka za kompanije slične veličine
5 – Kompanija se u finansiranju svog biznisa u velikoj meri oslanja na dobavljače koji su spremni da smanje cene u slučaju avansnog plaćanja. Veoma često ovo ostane neotkriveno. Međutim jednom kada se uradi detaljna kalkulacija, lako se shvati da su ovakvi izvori finansiranja zapravo najskuplji izvori finansiranja kompanije. Naime, veom često se ispostavi da godišnje uštede (u slučaju avansnog plaćanja) čine i po 10-15% od prosečnog stanja obaveza prema ovakvim dobavljačima (daleko veće stope u odnosu na kamatne stope čak i najskupljih banaka).
Rešenje svakako postoji. Svodi se na to da se upravljanju izvorima finansiranja pristupi na strateški način.
Ako Vam je ovo što ste pročitali interesantno i korisno i razmišljate o tome da preuredite svoje izvore finansiranje i potrebna Vam je naša pomoć, budite slobodni da se prijavite i zakažete konsultaciju.
Copyright © 2020 Virtus Partners doo. Sva prava su zadržana.